Bela je kartaška igra koja se igra sa špilom od 32 karte, od sedmice do asa, i najčešće se igra u četiri igrača u dva para. Igrači sede naizmenično, tako da su partneri naspramni igrači. Cilj igre je skupiti više od polovine ukupnih bodova u jednoj partiji, a najčešće se igra do 1001 boda.
Igra zahteva kombinaciju strategije, taktike i dobre komunikacije između partnera. Svaka partija se sastoji iz deljenja karata, određivanja aduta, igranja štihova i bodovanja. Bela je popularna zbog svoje dinamičnosti i mogućnosti za nadmudrivanje između parova.
Kako se igra bela u 4: kompletna pravila, korak po korak
1. Deljenje karata
Deljenje karata je važan deo igre i obavlja se u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Delilac svakom igraču daje po tri karte, zatim još po tri, tako da svaki igrač ima ukupno šest karata. Dve karte se ostavljaju u talonu. Igrači najpre gledaju svojih šest karata, nakon čega sledi određivanje aduta.
Pravilno deljenje je ključno, jer omogućava pravičan početak svake partije. Nakon što je adut određen, svi igrači dobijaju još po dve karte iz talona, pa svako ima ukupno osam karata za igru. Deljenje se rotira nakon svake partije.
2. Određivanje aduta
Određivanje aduta je ključni trenutak u igri. Prvi igrač desno od delioca ima pravo da prvi predloži adut, a zatim red ide dalje u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Igrač može proglasiti jednu boju za adut ili reći “dalje” ako ne želi da preuzme odgovornost.
Ako niko ne odredi adut, deljenje se poništava i karte deli sledeći igrač. Kada neko pozove adut, svi igrači dobijaju preostale karte i igra može da počne. Odabir aduta često zavisi od snage karata koje igrač ima u određenoj boji.
3. Igranje i bodovanje
Igra se odvija kroz štihove: igrač koji je na potezu baca kartu, a ostali moraju pratiti boju ako mogu. Ako nemaju tu boju, mogu baciti aduta ili bilo koju drugu kartu. Štih osvaja najviša karta u boji koja je bačena, osim ako je bačen adut – tada najviši adut osvaja štih.
Bodovi se računaju na osnovu vrednosti karata i zvanja (posebnih kombinacija u rukama). Na kraju partije, bodovi oba para se sabiraju, a par sa više bodova osvaja igru. Igra se do unapred dogovorenog broja poena, najčešće je to 1001 poen.
4. Zvanja (deklaracije)
Zvanja su posebne kombinacije karata koje donose dodatne bodove timu. Najčešća zvanja su: terca (tri karte u nizu iste boje), kvarter (četiri karte u nizu), kvinta (pet karata u nizu), i bela (kralj i dama u adutu, vredi 20 bodova).
Zvanja se prijavljuju pre odigravanja prvog štiha i priznaje se samo najjače zvanje jednog para, osim za “belu” koja se uvek priznaje. Pravilno prijavljivanje i korišćenje zvanja može biti presudno za pobedu u partiji, jer donosi značajnu prednost u bodovima.
5. Bodovanje karata
Vrednosti karata variraju u zavisnosti od toga da li su adutske ili ne. U adutu najvrednije karte su žandar (20 bodova) i devetka (14 bodova), dok as i desetka vrede po 11 i 10 bodova. U ostalim bojama, žandar vredi 2 boda, a devetka nema vrednost.
Kralj, dama i ostale karte imaju manju vrednost. Na kraju svake partije, bodovi iz štihova i zvanja se sabiraju, a ukupni rezultat se upisuje. Prvi par koji dostigne dogovoreni broj poena pobeđuje u igri.
Kako je nastala bela
Bela, poznata i kao belot, ima zanimljivu i složenu istoriju koja seže u 19. vek. Najčešće se smatra da je ova igra sa kartama nastala u Francuskoj, gde je bila poznata pod imenom belote, i da je odatle došla na Balkan, posebno u Srbiju, Hrvatsku, Bugarsku i Bosnu, gde je postala izuzetno popularna. Prvi dokumentovani zapisi o igri pojavljuju se u francuskim kartaškim vodičima iz druge polovine 19. veka, a igra se vremenom proširila i na druge evropske zemlje.
Postoje teorije da je bela nastala iz igre Clobyosh (kloberjass), koja je bila popularna u Švajcarskoj i Nemačkoj, a koju su francuski vojnici mogli doneti u Francusku. U Mađarskoj se takođe veruje da je bela nastala krajem 19. ili početkom 20. veka, a naziv “bela” potiče od mađarske reči “Bél”, što znači “unutrašnji” ili “srž”, aludirajući na centralni deo igre – kombinovanje karata u ruci.
Na Balkanu, bela je postala deo vojvođanske tradicije početkom 20. veka. Prva pravila na ovim prostorima zabeležena su u knjizi „Pravila komersnih igara na karte“ autora Franje Valića iz 1920. godine. Igra se brzo proširila, a svaka zemlja i regija razvila je svoje varijacije pravila, bodovanja i načina licitiranja. U nekim verzijama adut se bira javno, dok se u drugim može birati tajno i otkriti tek tokom igre.
Bela je posebno cenjena zbog svoje taktičke dubine, potrebe za timskom igrom i mogućnosti za nadmudrivanje protivnika. Postala je omiljena u kafanama, na porodičnim okupljanjima i među prijateljima, a često se igra i na turnirima. Danas bela predstavlja neizostavni deo kartaške tradicije u mnogim delovima Balkana, ali i šire.
Zanimljivosti o igri bela
Bela je izuzetno popularna na Balkanu i smatra se igrom koja okuplja prijatelje i porodicu. Igra je nastala iz evropskih kartaških igara poput klaberjassa i marijaša, a svoj današnji oblik dobila je početkom 20. veka. Bela je često igrana u kafanama, na odmoru, pa čak i tokom ratnih perioda, kada je bila omiljena razonoda vojnika.
Poznato je da su igrači razvijali tajne signale i taktike za komunikaciju sa partnerom, što igru čini još zanimljivijom. Takođe, postoji mnogo lokalnih varijacija pravila, što doprinosi njenoj raznovrsnosti i popularnosti.
Jedna od zanimljivosti je i to što se “bela” koristi i kao naziv za kombinaciju karata (kralj i dama u adutu), ali i kao naziv za igru u celini. U nekim krajevima, igrači su razvili posebne običaje vezane za deljenje, bodovanje i prijavljivanje zvanja.
Bela je često tema šaljivih priča i anegdota među igračima, a turniri u beli su redovna pojava u mnogim gradovima. Igra razvija logičko razmišljanje, pamćenje i sposobnost timske saradnje, zbog čega je omiljena među svim generacijama.
Najbolje kartaške igre za četiri osobe
Osim bele, postoji još nekoliko izuzetno popularnih kartaških igara koje su idealne za četiri igrača. Jedna od njih je preferans, igra koja je poznata po svojoj dubokoj strategiji i složenim pravilima. Tablić je jednostavnija, ali veoma zabavna igra koja se igra brzo i lako uči.
Remi je još jedna omiljena igra, gde igrači slažu kombinacije karata i pokušavaju da se prvi “reše” svih karata iz ruke. Bridž je možda najpoznatija kartaška igra na svetu, koja zahteva visok nivo veštine i timske saradnje i često se igra na takmičarskom nivou.
Svaka od ovih igara ima svoje specifične čari – preferans je za one koji vole duboku analizu i taktiku, tablić je odličan za opušteno druženje, remi je savršen za one koji vole slaganje i kombinovanje, a bridž je pravi izazov za ljubitelje ozbiljnog takmičenja. Sve ove igre, uključujući i belu, pružaju sate zabave i odličan su način za druženje i razvijanje logičkog razmišljanja u društvu.
