10 pravila remija za početnike

Remi predstavlja jednu od najpopularnijih kartaških igara na svetu, čije korene možemo pratiti još iz 19. veka. Veruje se da je igra nastala kao evolucija španske igre Conquian i da se razvila u različite forme širom sveta, uključujući Gin Remi i Kanastu. Popularnost remija može se pripisati njegovoj dinamičnosti i složenosti, kao i sposobnosti da se igra u različitim formatima – od opuštenih druženja do ozbiljnijih turnira.

Poznavanje pravila remija nije samo formalnost; to je ključna komponenta uspešne igre. Pravila remija određuju način izvlačenja i odbacivanja karata, formiranje validnih skupova i nizova, i na kraju, način na koji se igra završava i boduje. Igrači koji dobro poznaju pravila remija mogu bolje planirati svoje poteze, predvideti poteze protivnika i efikasnije upravljati svojom rukom. Osim toga, razumevanje pravila remija omogućava igračima da uživaju u igri bez konfuzija i nesporazuma, što remi čini zadovoljavajućim i zabavnim iskustvom za sve učesnike.

Osnovni cilj igre

Pravila remija kažu da je osnovni cilj igre da igrač prvi ostvari određeni broj bodova ili da prvi isprazni svoju ruku formirajući validne kombinacije karata, koje se sastoje iz skupova i nizova.

Da bi igrač završio partiju, tj. “izbacio” ili “zatvorio”, mora imati jednu kartu koju će odbaciti na otpadnu gomilu, nakon što su sve ostale karte u njegovoj ruci organizovane u validne skupove i nizove. Ovo se često naziva “izlaskom” iz igre. Kada jedan igrač završi, runda se završava i pristupa se računanju bodova.

Cilj je imati što manje bodova, jer svaka preostala karta povećava ukupni rezultat igrača. Igra se može igrati u više rundi, a pobednik je igrač koji prvi dostigne unapred dogovoreni broj bodova ili ima najmanje bodova nakon poslednje runde.

1. Sastav špila i priprema za igru

Pravila remija su jednostavna, remi se tradicionalno igra sa standardnim špilom kao i poker, od 52 karte, ali se može igrati i sa dva špila (104 karte) ako je igrača više od četiri. Ova igra se može igrati sa 2 do 6 igrača, mada su najčešći formati za 2 ili 4 igrača. U slučaju većeg broja igrača, koriste se dva špila kako bi se osiguralo da ima dovoljno karata za normalnu igru.

Postupak mešanja i podele karata:

Mešanje karata: Pre početka igre, jedan od igrača treba dobro izmešati karte kako bi se osigurala slučajnost raspodele karata. Uobičajeno je da igrač do desnog od delioca preseče špil nakon što je delioc završio sa mešanjem.
Podela karata: Broj podeljenih karata zavisi od broja igrača:

• Za 2 igrača: Svaki igrač dobija po 10 karata.
• Za 3 ili 4 igrača: Svaki igrač dobija po 7 karata.
• Za 5 ili 6 igrača: Svaki igrač dobija po 6 karata. Karte se dele jedna po jedna, počevši od igrača sa leve strane delioca i nastavljajući u smeru kazaljke na satu dok svi igrači ne dobiju odgovarajući broj karata.

Postavljanje otpadne gomile i talona: Nakon što su sve karte podeljene, sledeća karta sa vrha špila se okreće licem nagore i postavlja na sredinu stola; ovo postaje prva karta otpadne gomile. Ostatak špila se stavlja licem nadole pored otpadne gomile i služi kao talon (gomila iz koje igrači mogu vući karte).

2. Početak igre

Prvi igrač se može odrediti na nekoliko načina, u zavisnosti od dogovora među učesnicima. Najčešći metodi uključuju:

1. Najniža karta: Svi igrači izvlače po jednu kartu iz špila, a igrač sa najnižom kartom počinje igru. Ako dvoje ili više igrača izvuku kartu iste vrednosti, oni ponovo izvlače dok se ne odredi najniža.
2. Bacanje kockice: Ukoliko su prisutne kockice, svaki igrač baca kockicu, a onaj sa najvišim brojem počinje igru. U slučaju istih rezultata, igrači koji su izjednačeni bacaju ponovo.
3. Rotacija: U neformalnim igrama, može se koristiti sistem rotacije gde svaka nova igra započinje igrač koji sedi levo od prethodnog delioca.

3. Izvlačenje karata

Na početku svog poteza, svaki igrač ima opciju da izvuče kartu. Igrač može izabrati kartu iz dve moguće lokacije:

Talon (gomila za izvlačenje): Ova gomila se nalazi licem nadole i sadrži preostale karte špila koje nisu bile podeljene na početku igre. Igrači izvlače sa vrha ove gomile. Na početku svog poteza, igrač odlučuje odakle će izvući kartu. Ako izabere talon, povlači najgornju kartu sa gomile koja je licem nadole i dodaje je u svoju ruku.

Otpadna gomila: Ova gomila je licem nagore i sastoji se od karata koje su igrači odbacili tokom igre. Igrač može izabrati da izvuče najgornju kartu sa ove gomile ako smatra da mu ona može pomoći da formira skup ili niz. Ako igrač odluči da izvuče kartu iz otpadne gomile, uzima najgornju kartu koja je licem nagore i takođe je stavlja u svoju ruku. Važno je napomenuti da ako igrač izabere kartu iz otpadne gomile, pravila remija kažu da mora pokazati ostalim igračima koju kartu je uzeo, jer je ta karta već bila vidljiva.

4. Odbacivanje karata

Svaki igrač mora odbaciti jednu kartu na otpadnu gomilu na kraju svog poteza, nakon što je izvukao kartu. Ovo spada u osnona pravila remija i obavezno je i potez igrača se smatra nevažećim ako ne odbaci kartu.

Odbačena karta se stavlja licem nagore na otpadnu gomilu koja je vidljiva svim igračima. Ovo dodaje element strategije, jer igrači mogu videti koju kartu ste odbacili, što može dati informacije o vašoj ruci ili strategiji.

Karta koja se odbacuje mora biti postavljena na vrh postojeće otpadne gomile, formirajući novi vrh gomile koji će biti dostupan za izvlačenje u narednom krugu.

Strategije odbacivanja karata:

• Birajte koje karte odbacujete pažljivo. Idealno je odbaciti karte koje su manje verovatno da će pomoći vašim protivnicima. Na primer, odbacivanje karata koje su delovi potencijalnih nizova ili visokovrednih karata koje su teže uklopiti može biti taktički potez.

• Nekada može biti korisno odbaciti kartu koja može izgledati privlačno protivnicima, ali koja vam zapravo pomaže da kontrolišete tok igre ili predvidite njihove poteze.

• Generalno, odbacujte karte koje ne doprinose formiranju skupova ili nizova u vašoj ruci. Ovo uključuje visoke karte koje su teške za kombinovanje ili karte koje su izolovane i ne mogu se lako povezati sa ostalima.

• Vaša strategija odbacivanja može se prilagođavati u zavisnosti od toka igre i ponašanja ostalih igrača. Ako primetite da neki igrač skuplja određene boje ili vrednosti, izbegavajte odbacivanje karata koje bi mogli koristiti.

Odbacivanje karata nije samo rutinski deo pravila remija; to je važan taktički element koji zahteva promišljenost i može značajno uticati na ishod partije. Savladavanje ove veštine je ključ za postizanje boljih rezultata u igri remi.

5. Formiranje skupova i nizova

Formiranje skupova i nizova je centralni aspekt igre remi.

Skupovi su grupa od tri ili više karata iste vrednosti ali različitih boja (znakova). Na primer, skup može biti sastavljen od tri kralja (kralj pik, kralj herc, kralj karo) ili četiri dvojke (dvojka pik, dvojka herc, dvojka karo, dvojka tref).

Nizovi su sekvence od tri ili više uzastopnih karata iste boje. Na primer, sekvencija može biti 4-5-6 svih u pikama, ili as-2-3 svih u hercima.

Kako ih formirati:

1. Izbor karata: Kada formirate skupove, tražite karte iste vrednosti ali različite boje. Ovo znači da morate pratiti koje karte su već izašle i koje karte drže ostali igrači ako je moguće.
2. Izvlačenje i odbacivanje: Vaš izbor izvlačenja i odbacivanja karata treba da podrži formiranje željenih skupova ili nizova. To znači izvlačenje karata koje vam pomažu da kompletirate ili proširite vaš skup/niz i odbacivanje onih koje su manje korisne.
3. Optimizacija ruke: Dok igrači napreduju u igri, trebali bi težiti da reorganizuju svoje ruke tako da se maksimalno poveća verovatnoća formiranja skupova i nizova. Ovo može uključivati držanje potencijalno korisnih karata koje bi mogle kompletirati više od jednog mogućeg skupa ili niza.
4. Korišćenje džokera: Džokere možete koristiti za zamenu bilo koje karte u skupu ili nizu. Ovo je izuzetno korisno jer joker može poslužiti kao bilo koja karta koja vam nedostaje za kompletiranje skupa ili niza. Međutim, pravila remija kažu da korišćenja jokera mogu varirati, pa je važno unapred se dogovoriti o njihovoj upotrebi.

Formiranje skupova i nizova je umetnost koja zahteva praksu i strateško razmišljanje. Uspešni igrači su oni koji mogu efikasno upravljati svojim kartama, pravilno proceniti koje karte će izvući ili odbaciti, i maksimalno iskoristiti svaku priliku za formiranje ovih ključnih kombinacija.

6. Džokeri i njihovo korišćenje

Džokeri igraju vitalnu ulogu u igri remi kao izuzetno fleksibilne karte koje mogu zameniti bilo koju drugu kartu u formiranju skupa ili niza.

U skupovima, džoker može zameniti bilo koju kartu iste vrednosti ali različite boje. Na primer, ako imate dve šestice (šestica pik i šestica karo) i jedan džoker, džoker može poslužiti kao šestica herc ili šestica tref, zavisno od toga šta vam je potrebno za kompletan skup.

U nizovima, džoker može zameniti bilo koju kartu koja nedostaje da bi se formirao kontinuirani niz. Na primer, ako imate 4-5-7 pik, džoker može poslužiti kao 6 pik da kompletira niz od 4-5-6-7.

Strategije za korišćenje džokera:

• Koristite džokere da maksimizirate broj formiranih skupova i nizova. Džokeri su izuzetno vredni jer mogu popuniti bilo koje nedostajuće mesto, što ih čini ključnim za završavanje igre.

• Budite oprezni sa preranim korišćenjem džokera. Ponekad je bolje držati džokera u ruci dok ne postanete sigurni u najbolji način njegove upotrebe, umesto da ga odmah iskoristite za formiranje niza ili skupa koji može biti nepotpun.

• Džokeri mogu efikasno koristiti kao element iznenađenja protiv vaših protivnika. Držanje džokera do kasnije faze igre može omogućiti neočekivane poteze koji mogu značajno promeniti dinamiku igre.

• Razmislite o zaštiti džokera od mogućih “čistih” nizova ili skupova koje bi vaši protivnici mogli ciljati. Ovo znači korišćenje džokera u kombinacijama koje su manje atraktivne za krađu.
• Džokeri pružaju veliku fleksibilnost u planiranju vaših poteza. Koristite ih da prilagodite svoje strategije u toku igre, omogućavajući vam da reagujete na promenjive okolnosti i iznenadite protivnike.

7. Završetak partije

Završetak partije remi igre ključni je trenutak koji određuje pobednika runde i može značajno uticati na ukupni rezultat serije igara. Postoje specifični kriterijumi koji moraju da budu ispunjeni da bi se partija završila.

• Igrač može završiti partiju „zatvaranjem“ tj. izbacivanjem. Da bi igrač zatvorio, njegova ruka mora sadržati kombinaciju kompletnih skupova i nizova, sa jednom kartom koja se odbacuje na otpadnu gomilu. Primer, ako igrač ima sve karte organizovane u validne skupove i nizove i odbaci poslednju kartu na otpad, partija se završava.
• Zatvaranje je validno samo ako su sve ostale karte u igračevim rukama organizovane u dozvoljene skupove i nizove. Nijedna karta osim odbačene ne sme ostati izvan ovih kombinacija.

• Nakon što igrač deklariše zatvaranje, potrebno je validirati da su sve karte pravilno organizovane. Ovo obično uključuje prezentaciju ruke ostalim igračima za proveru.
• Ako se nađe greška u kombinacijama, zatvaranje se može smatrati nevažećim, i igrač može biti kažnjen po specifičnim pravilima igre, što može uključiti dodavanje penalnih poena njegovom rezultatu.

• U nekim verzijama, pravila remija kažu da igra može automatski završiti kada se izvuče poslednja karta iz talona (gomile za izvlačenje). U ovom slučaju, igra se završava bez zatvaranja, i bodovi se računaju na osnovu karata koje su igrači ostavili u rukama.

• Partija može biti završena kada jedan od igrača dostigne predodređeni broj bodova koji je dogovoren pre početka igre. Ovo je čest slučaj u turnirskim ili serijalnim igrama gde se igra više rundi.

8. Bodovanje

Pravila remija za bodovanje su prilično jednostavna. Bodovanje je esencijalni deo igre remi koji određuje pobednika na osnovu karta koje igrači drže u ruci na kraju partije.

Kada jedan igrač zatvori (izbaci sve karte), ostali igrači sabiraju bodove za karte koje su im ostale u ruci. Cilj je imati što manje bodova jer se svaka preostala karta računa kao negativan bod.

Vrednosti karata su obično sledeće:

• Brojčane karte (2-10) se boduju po nominalnoj vrednosti (npr. 7 pik = 7 bodova).
• Lice karte (J, Q, K) obično nose 10 bodova.
• Asi mogu nositi 1 ili 11 bodova, zavisno od varijante igre.
• Džokeri mogu nositi visoku vrednost, često 15 ili 20 bodova.

Igrač koji zatvara (izbacuje sve karte) obično prima bonus bodove. Bonus može biti fiksan broj bodova (npr. 25 bodova) ili se može izračunati na osnovu vrednosti karata koje su ostale u rukama protivnika.

Primer pravila remija za računanje bodova:

• Pretpostavimo da igrač A zatvara, a igrač B ima u rukama sledeće karte koje nije uspeo da formira u skupove ili nizove: 7 pik, Q herc, i džoker. Bodovi bi se računali ovako: 7 (za 7 pik) + 10 (za Q herc) + 20 (za džoker) = 37 bodova.

• Ako je bonus za zatvaranje 25 bodova, i računa se protiv svih nepostojećih bodova, igrač A bi dobio -37 + 25 = -12 bodova, što je dobar rezultat (manje bodova je bolje).

9. Kazneni bodovi

Pravila remija se moraju strogo poštivati, zato igrači koji naprave određene pogreške tokom igre bivaju sankcionisani kaznenim bodovima. Ove kazne su namenjene da održe pravilnost i fer-plej igre, sprečavajući bilo kakve nepravilnosti ili greške koje bi mogle negativno uticati na tok partije. Evo nekoliko uobičajenih situacija u kojima se dodeljuju kazneni bodovi i kako se to obično reguliše:

Tipična kršenja pravila remija koja rezultiraju kaznenim bodovima:

• Ako igrač deklariše zatvaranje (izbacivanje svih karata) ali ima pogrešno formirane skupove ili nizove, ili ako neka karta ne pripada nijednom validnom skupu ili nizu, obično se suočava sa kaznenim bodovima. Kazna može biti dodeljivanje dodatnih bodova na već postojeće (npr. suma vrednosti svih karata u ruci se udvostručuje).

• Odbacivanje dve karte umesto jedne, ili odbacivanje karte van redosleda (pre nego što igrač izvuče kartu) može rezultirati kaznenim bodovima. Kazna varira, ali često uključuje dodavanje bodova na ukupan rezultat igrača za tu rundu.

• Izvlačenje više od jedne karte istovremeno ili izvlačenje karte dok još nije igračev red može takođe dovesti do kaznenih bodova. Pravila remija za ove situacije mogu biti stroga, sa ciljem održavanja reda i strukture igre.

• Ako igrač igra van svog reda, može biti kažnjen. To je često regulisano dodavanjem fiksnog broja bodova (npr. 10 bodova) na igračev skor.

10. Popularne varijante i njihova pravila remija

Remi je igra s raznovrsnim varijantama, svaka s jedinstvenim pravilima i strategijama, pružajući igračima različita iskustva.

1. Pravila remija Gin – namenjen za dva igrača, zahteva formiranje skupova i nizova karata, ciljajući na izbacivanje svih karata osim jedne.
2. Pravila remija Oklahoma – prilagođen za 2-4 igrača, koristi standardni špil s dodatkom džokera, a broj karata koje se dele zavisi od prve karte otpadne gomile.
3. Pravila remija Kaluki – igran s 2-5 igrača, zahteva izbacivanje svih karata kroz formiranje čistih i prljavih nizova, koristeći dva špila i džokere.
4. Indijski Remi, koji može uključivati 2-6 igrača, koristi tri špila karata i džokere, a specifičnost je mogućnost “izrezivanja” džokera.
5. Pravila remija “500 Rum” – za 2-8 igrača, cilja na akumulaciju bodova kroz više rundi, omogućavajući kupovinu karata iz otpadne gomile kako bi se povećala složenost i strategija. Svaka varijanta pruža jedinstveno iskustvo, uz raznolike izazove i taktike koje igrači mogu primeniti.

Zaključak

Razumevanje i primena pravila remija ključni su za uživanje u ovoj složenoj i dinamičnoj kartaškoj igri. Pravila remija ne samo da pomažu u održavanju reda i fer-pleja tokom partija, već omogućavaju igračima da razviju sofisticirane taktike za pobedu. Bez obzira da li se pripremate za neformalno druženje s prijateljima ili ozbiljan turnir, temeljno poznavanje pravila remija može značajno povećati vaše šanse za uspeh. Stoga, posvetite vreme za učenje i vežbanje pravila remija kako biste maksimalno iskoristili svoje kartaške sposobnosti i uživali u svakoj partiji ove uzbudljive igre.